category: Generalna
Nema te. Sve se promenilo. Neces da priznas. Ne smem ni da pitam. A i kada ne pitam sama dobijem odgovor, kao da imas neku obavezu to da kazes kada pozoves. Nemas vremena, nemas kredit, puna si obaveza, glava ti je puna, ne znas gde ces pre. Kao da sam ja kriva sto je to tako. Kao da za to...
Zašto i dalje mislim na tebe? Ne kao pre, daleko kao pre, ali mislim. Prošlo je mnogo vremena. Godinama se nismo čule. Ja verujem u to da vreme leči sve. I izlečilo je ali nije uspelo da te zaboravim. Znam da bi me i dalje nervirala, jako, jer mi smo dva...
Ljudi ne vide sebe, nisu svesni sta rade, svojom gluposcu, recima te uvrede za trenutak. Kako mozes reci da ja odlazim isto pre kraja, ako znas dobro da to nije istina. Kazes samo zato sto je tebi to naglas receno, izgovoreno, zamereno. Trazis opravdanje u lazima,...
Dokle?! Zasto sve mora ici na gore, zasto su svi ljudi pokvareni, zasto pored sebe ne mogu imati bar nekog iole normalnog, bar malo vrednog, malcice… ? Zasto se bar ne zadrzi na ovome, ako ne moze bolje? Da li je to nacin prezivljavanja danas, ici stopima losih ljudi ? To je razlog...
/Ukradeno/ JEDNE OCI CRNE I JEDNE PLAVE USLE NAM U MISLI I NE IZLAZE IZ GLAVE Ostala si i imala utehu neku, a ja otisla, kome moje reci da teku. Sa kim da podelim suza reku. Da li ce jos nekoga moje boli...
Da li postoji nesto lepse? Odes, pobegnes od svih, ali sve sto je lepo cini ti se da traje samo jedan maleni tren. Dodjes i odmah se iznerviras. Mrzim ih! Mrze i oni mene. Briga me....
...samo cutim, a glasno bi psovno. Dokle vise da cutim? Dokle vise da stedim? Dokle vise da se pravim da je sve ok, da nisam povredjena, da me ne boli, da...? Ne mogu vise! Rado bih opsovala, rekla ti sve u lice, rekla sve sto zasluzujes. Stvarno dosta vise! Mislim da to zasluzujes,...
Mrzim haos. Mrzim nesredjene osobe. Mrzim neorganizovanost. Mrzim laz. Mrzim zavaravanje. Volim njega. Zasto se ne moze promenit? Zasto Ajd sto pokusava da zavarava mene, ali zasto sebe laze? Zasto kada zna da nece postici to sto obeca. Vise volim da mi kaze ne mogu, necu, a ne da me...
Pfff...koliko ga samo puta neshto pitam da bih dobila odgovor, a koliko tek puta se desi da ostanem uskracjena. Vecj me mrzi da ponavljam i ponavljam iznova. Gde su mu ushi, o chemu misli, da li je toliko vazhno to shto radi da ne mozhe za trenutak da mi odgovori na obichno postavljeno...
Kad baba postane zhaba, a zhaba postane krava... svakakve stvari mozhe da se plasiraju, da ljudi sa strane poveruju da je to istina. Dovoljno je jedan da pochne da kruzi prichu, drugi doda tek poneku "sitnicu" i ispadne cela shema i dilema. Da li je to rekla samo da opravda sebe vishe...
On za trenutak zna da me izvede iz takta. Hepi zachas postaje sad. Ne znam kolika srecja i dobro raspolozenje je potrebno u tom trenutku da bi se iskulirale njegove rechi. Zaista ne znam... Mene dovodi do ludila. Ne mogu da se iskontrolishem, izderem se da ucjuti i pusti me neko vreme. Posle se...
Stavih prvi, jer ce ih verovatno, odnosno sigurno biti josh i josh...i dalje i dalje... Od toga nikada ne mozemo pobeci. Evo vecj mi pada na pamet par situacija u zadnje vreme. Mdaj, shta se lazhem svaki dan se neko poigrava sa nama, samo treba nauchiti balans. Kljuch stvar!...
Kako se to ponasham? Kako nishta ne vidim? Ispadam potpuno nezainteresovano, a ustvari mi je stalo. Izgleda da je ne pratim, da pricha u prazno. Pomislicje. Uostalom, kako pokazujem da mi je stalo? Mnogo glup nachin. Tu sam, tu je,...
Znam da namerno pishe, zato sto cju videti. Znam da cjuti zato shto cju videti. Znam da cjuti zato sto ja cjutim. Znam da me prati. Znam da me chita. Znam da pishemo kao da se ne vidimo. Znam da se ne obracjamo jedno drugome. Znam da pati....