ispušavanje

Dokle?! Zasto sve mora ici na gore, zasto su svi ljudi pokvareni, zasto pored sebe ne mogu imati bar nekog iole normalnog, bar malo vrednog, malcice… ? Zasto se bar ne zadrzi na ovome, ako ne moze bolje? Da li je to nacin prezivljavanja danas, ici stopima losih ljudi ? To je razlog svakodnevnih promena? Na kraju cemo se pobiti medjusobno. Svako gleda svoje dupe, a kada tebi treba usluga, nije mu uzput, ne moze sada, ima vec nesto zakazano, ili neko trece “odjebavanje”. Kada ti ne mozes da ucinis, stvarno ne mozes, onda si ovakav onakav nikakav. Ljudima si dobar samo kada cinis, prijateljstva,besplatni saveti, vise ne postoje. Ma kakavi, nema se vremena za to.
Kako neko moze da se promeni u trenutku to je cudo! Pricas da ga mrzis, da ga ne podnosis, dodje, a ti mu se smeskas, udvaras, uvijas, pricas slatkim recima, glasicem, vrtis kosu, zapocinjes neke nebitne price, samo da bi pricali… Jadno! Ne znam kako to da shvatim. Ne znam! Ostajem bez reci, misli… nije mi jasno kako okarakterisati takvu osobu.
Ljudi se nonstop zale kako im nije dobro, kako im se prevrce u stomaku, boli glava, kako nisu celu noc spavali, kako je to nesto strashno. Niko ne pita tebe, da li si se ti naspavao, da li imas nekih problema… Ne, njihov slucaj je uvek najtezi, nikome se ne desavaju takve lose stvari, nikoga ne boli tako glava, niko nema takve bolove, samo JA JA I JA!! Ja izgleda da nemam svoje JA :( . Lakse mi je da cutim nego zalim sebe naglas.
Pretvaranje! PRETVARANJE! Pretvaranje!!! AAAAaaaaaaaaaa! Glava ce mi puci! Mnogo je tesko kad zivis u ovakvoj nezdravoj sredini! Hocu ljude koje cu da volim, koji ce mene da vole, koji me nece ogovarati cim okrenem ledja, a smeskati mi se u facu! Koji mi nece terati inat! Koji…izgleda da ja mnogo trazim!?
Pokusavam nesto da promenim, da pobegnem iz svega ovog, ali mi ne ide. Kazu da mozes sve samo kad cvrsto hoces. Hocu ja, al nije to bas tako lako. Ma koliko ja bila u pravu, ipak zelim da se uklopim u okolinu, kako svi tako I ja, jer sve vise mislim da je to jedini nacin prezivljavanja. Ali ne mogu, ne ide mi, ne umem da se menjam :(

Nekada uspem da iskluliram situaciju, nepravdu, ali u krugu ljudi ispred kojih vredi pretvarati se, staviti osmeh na lice, ne mogu, ne umem. Onda sam namcor koji cuti, koji mrzi svet oko sebe, vazduh kojim dise, ali cutim da ne bi progovorila neprihvatljivo, da ne bi sasula istinu u lice na bezobrazan I krajne jednostavan nacin. Volela bih da neko bude hrabar I kaze “tim ljudima” kako su jadni I glupi. Pare ne mogu da ti kupe dostojanstvo, ako njima ne znas upravljati.

Ne kazu dzabe “ko te ne zna skupo bi te platio”. Covek najbolje zna da uvije I prodaje maglu. Zato ne procenjujte ljude olako! Nije sve kako izgleda…

Maske su pale, a ti to I ne znas… 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Izgleda da te vise nemam...
• Ponekad...još uvek
• Inat
• Hajde malo da se foliramo, lazemo, mazemo
• Ne izlazi iz glave
• Pause
• Osecam se ko poslednje ...
• Reorganizacija u pokusaju
• Uskracjena odgovorom
• Tracharenje kao razonoda

• Generalna [14]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom