ispušavanje

Ponekad...još uvek

ventil | 07 Septembar, 2008 02:27

Zašto i dalje mislim na tebe? Ne kao pre, daleko kao pre, ali mislim. Prošlo je mnogo vremena. Godinama se nismo čule. Ja verujem u to da vreme leči sve. I izlečilo je ali nije uspelo da te zaboravim. Znam da bi me i dalje nervirala, jako, jer mi smo dva različita sveta. Nebo i zemlja. Znam da si mnogo loš čovek, a ja ne volim loše ljude. Bežim od njih. Gade mi se.

Zašto i dan danas pomislim na tebe nije mi jasno.

Ni rođendan nisam uspela da ti zaboravim. Nisam uspela da se pretvaram kako mi nije važno. Nisam uspela da ne pošaljem bar dve reči posle toliko vremena. Odgovor naravno nisam očekivala. Pao bi sneg na plus 40 da se to desilo. Nisam ga ni poslala da bi dobila nešto zauzvrat. A dobila sam, posle mesec dana, jedno hvala. Hvala koje ne znaš kako da protumačiš.

Znam da čita, znam da je nešto pokušavala, verovatno da me opet napravi ljubomornom. To je radila sve vreme naših poslednjih zajedničkih uzdisaja. Prevrtljiva je. Ponosna da bi se javila.

Rekla mi je, nekada davno, da je ne poznajem. Verovatno zato što sam upoznala njenu lošu stranu, a to joj nije išlo u prilog.

Zašto? Nikada te nisam imala, a stalno gubila.

Ti si izgubila.

Mislim... znači luda sam!