ispušavanje

 ...samo cutim, a glasno bi psovno.
Dokle vise da cutim? Dokle vise da stedim? Dokle vise da se pravim da je sve ok, da nisam povredjena, da me ne boli, da...? Ne mogu vise! Rado bih opsovala, rekla ti sve u lice, rekla sve sto zasluzujes. Stvarno dosta vise! Mislim da to zasluzujes, osecam potrebu da te oteram, kazem najruznije reci, kazem... Ali to ne znam, nemam nacina, ne poznajem te reci, nisu moj odbrambeni mehanizam. Rado bih... Zasluzujes. Zasluzujes, majke mi.

 

Tebe ne vredi voleti. Ne vredi pokazivati paznju. Dati sve od sebe. Ne ocekivati nista. Samo davati. Ti ne shvatas nista. Nikada neces ni shvatiti. Ti ne znas sta zelis. Dobijas sve, apsolutno sve od mene, oduvek, ali to nikada nisi shvatila. Samo znas, zelis, da izvlacis ono lose, a kada ti kazem ono za cim zudis, onda ne valja, onda sam ja najgora moguca osoba, onda sam ja puna ne razumevanja, ne prijateljstva, gorcine. Kada ti pricam da si najbolja osoba, najdraza, jedina, ti ne verujes, mislis da te zezam, palim, pravim glupu ili sta vec, ili pak sve to okrenes na salu. O Boze, kako me to nervira. Trazis da cujes nesto od mene, zelis da znas moje skrivene zelje, tajne, misli, zudis da ti kazem kako mislim na tebe, kako te sanjam, kako je sve isto kao pre, kako ne postoji druga, da bi me odbacila, odgurnula od sebe kao poslednjeg slepca, recima da ja cak nikada nisam ni bila pravi prijatelj. Sa mnom je sve bilo zezanje. O Boze, o nebo moje, otvori se, sta mi to radis, zasto me ovako surovo samaras. Cime to zasluzujem? Ja koja sam uvek cutala, pazila da ne povredim i najmanjom sitnicom, a uvek bila odbacena. Posle tolike ljubavi, izluzije, dizanje ideala od nesavrsena osobe, da dobijem takve reci. Da, bilo je jasno oduvek da tu nista ne postoji, da je jednostrano, ali naviknes se da zivis sa tim, sam odlucis da li vredi da dajes bez uslova ili ces prekinuti jednom za svagda. Mozda je bilo bolje da sam na vreme odabrala drugu soluciju. Kasno je. Nikada nisam odustajala. Nastavila da zivim svoju iluziju. Da stvari budu bar upola kao pre. Nadala se.
I sta sam dobila od svega toga? Da mi posle toliko vremena kaze da nikada nisam ni bila pravi drug. Da nisam imala obzira za njene probleme. Da nikada nisam imala razumevanja. JA? Nisam mogla da verujem. Reci su isparile. Da li je moguce da mi se to desava? Mislila sam da sam spremna na sve, da sam prozivela sve situacije i da ne moze vise nista da me izbaci iz ravnoteze, to je ipak ona, spremna na sve da te povredi, da te vidi zgazenog, mrtvog. Bio bi lud ko bi sada zeleo da puzi dalje, da sve zaboravi, da pokusa iz pocetka. Lud ili bezosecajan. Ne mogu. Red je da odustanem. Red je da pocistim prasinu za sobom. Moram to! Moram!
Nije tesko davati ljubav bez garancije, tesko je biti pregazen zbog toga. „Ko da sam kriv sto volim tebe koju ne smem“.

Sto neko rece „Samo srce koje voli može toliko da pogreši“.

Odlazi. Meni vise ne trebas. Nista mi ne treba. Vreme je za nove ljude.

Tebe ne vredi voleti. Idi dodjavola!